Kada je francuski zemljoradnik Mišel Dipon prošle nedelje ugledao blještavi odsjaj u svom potoku, nije mogao ni da nasluti da gleda pravo u najveći zlatni san – i najveću životnu ironiju. U koritu koje vekovima protiče kroz njegovo imanje u regiji Overnja, Dipon je otkrio zapanjujuće nalazište: čak 150 tona čistog zlata, čija se vrednost procenjuje na vrtoglavih četiri milijarde evra.
Ali umesto bogatstva, usledio je – šamar stvarnosti.
Iako se nalazište zlata nalazi na njegovoj zemlji, po francuskom zakonu sve rude ispod tla – pripadaju državi. Dakle, Mišel Dipon, seljak koji je ceo život proveo orući brazde i hraneći stoku, od svog zlatnog otkrića neće dobiti ni gram.
“Kad sam video kako svetluca u vodi, pomislio sam da sanjam. Ali evo, izgleda da je to bio samo san – i ništa više,” izjavio je Dipon, dok je stajao na ivici svog imanja, koje sada više podseća na vojnu zonu nego na farmu.
Država preuzima, seljak ostaje bez svega
Vest o otkriću proširila se brzinom munje. Nisu prošla ni 24 sata, a lokalni zvaničnici zakucali su na vrata Diponove kuće, sa dokumentima i tumačenjem zakona u rukama. Odluka je bila jasna: eksploatacija je zabranjena dok se ne sprovedu ekološke procene, a eventualno iskopavanje – ako se uopšte dozvoli – sprovodiće isključivo država ili kompanije koje ona ovlasti.
Zajednica podeljena, priroda na udaru
Lokalna zajednica našla se na prekretnici. Neki vide ovo otkriće kao spas za region koji izumire – Overnja poslednjih godina beleži sve veći odlazak mladih i ekonomski pad. Potencijalni rudnik mogao bi da stvori stotine radnih mesta i revitalizuje privredu.
Ali drugi upozoravaju na cenu.
“Zlato možda sija, ali kada dođe do bagera i dinamita, sve postaje crno. Naši pašnjaci, planine, čist vazduh – to nestaje,” kaže meštanin Žil Arno, koji se protivi iskopavanju.
Stručnjaci iz rudarske industrije nude rešenja: bakterijsko ispiranje, reciklaža vode, i “zelene” metode vađenja rude. No, poverenje lokalnih ljudi teško je povratiti.
Medijski haos i život pod reflektorima
Za to vreme, Mišel Dipon živi ono što on sam naziva “paklom sa zlatnim obodom”. Njegovo imanje sada je pod opsadom – novinari, ekolozi, rudarski lobisti i pravnici ne silaze s njegovog praga. Nudi mu se da proda, da ustupi prava, da učestvuje u TV emisijama.
A on? Samo želi nazad ono što je imao: mir, kravice, tišinu.
“Pre ovog svega, znao sam ime svake ptice na mom imanju. Sad znam samo imena advokata koji mi svaki dan šalju mejlove,” kaže Dipon s gorčinom.
Zlatna dilema Francuske
lučaj iz Overnje pokrenuo je i nacionalnu debatu: treba li država menjati zakon i omogućiti da vlasnici zemljišta imaju pravo na deo bogatstva koje otkriju? Ili bi to otvorilo vrata pohlepi i nelegalnom rudarenju?
Podsećanje na slučaj iz Francuske Gvajane, gde je planirano rudarenje zaustavljeno pod pritiskom ekoloških grupa, dodatno komplikuje situaciju.
Da li će zlato zauvek ostati zakopano?
Za sada – ništa se ne dešava. Zlato i dalje leži ispod zemlje. Država ćuti. Meštani se raspravljaju. A Mišel Dipon, čovek koji je pronašao blago, ostaje najsiromašniji učesnik najskuplje priče ove godine.
Jer, kako sam kaže:
„Zlato mi je prošlo kroz ruke, ali nisam mogao da ga zadržim. I to nije bajka. To je – francuska stvarnost.“
